Poslednjih 60 godina šećer je u centru pažnje medija i stručnjaka koji se bave ishranom. Za to vreme naučili smo mnogo o tome kako šećer utiče na ljudsko telo.
Ovim blogom ćemo pokušati da razdvojimo činjenice od predrasuda i pronađemo mesto šećera u našim životima.
Pre nego što počemo da pričamo o uticaju šećera na zdravlje, prvo moramo da objasnimo šta je tačno šećer. Tehnička definicija šećera glasi: “ šećere čini bilo koja klasa rastvorljivih, kristalnih, ugljenih hidrata tipično slatkog ukusa koji se nalaze u namirnicama, kao što su na primer glukoza i saharoza“.
Ova definicija se odnosi na različite vrste ugljenih hidrata i ne objašnjava zaista na šta većina ljudi misli kada govori o šećeru. Stoga ćemo je pojednostaviti analizom pojma saharoze, što je naziv za uobičajeni prosti šećer.
Saharoza je šećer koji se sastoji od dva molekula – glukoze i fruktoze. Različite vrste šećera koje nalazimo u našoj hrani uglavnom su sastavljene od ova dva molekula. Na primer, beli šećer (tj. saharoza) je 50/50 glukoze i fruktoze, dok kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze čini 45/55 glukoze i fruktoze.
Da bismo dodatno pojednostavili stvari, rastavićemo ovo pitanje na dve kategorije:
Dosta se istraživalo o tome da li šećer doprinosi povećanju broja kilograma ili ne, a nakon mnogo decenija istraživanja, dokazano je da je tačno da šećer može doprineti povećanju telesne težine ali ne postoje svojstva šećera koja ga čine “hranom za gojenje“.
Jedna od stvari koje sigurno znamo u vezi sa povećanjem telesne težine je da je višak kalorija (unos većeg broja kalorija nego što potrošite) ključni razlog gojenja.
Važno je znati da u SAD –u, ali i u ostatku sveta proizvođači hrane dodaju šećer u većinu proizvoda kako bi pojačali ili poboljšali ukus. Zbog tog povećanja šećera u namirnicama, ljudi će konzumirati hranu koja ima veći kalorijski sadržaj i verovatno će uzimati dodatne količine jer ima bolji ukus.
Istraživanje na Univerzitetu John Hopkins iz 1940 je pokazala su da, kada je ispitanicima dat šećer odvojeno od druge vrste hrane, oni su konzumirali istu količinu kalorija kao kada nije bilo šećera. Otkrili su da je mešavina šećera u hrani to što ih navodi da unesu veći broj kalorija.
Zašto nam je važno kako šećer utiče na povećanje težine? Ispostavilo se da povećanje i gubitak kilograma imaju ogroman uticaj na vaše zdravlje. Rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i mnogih oblika kancera raste povećanjem telesne težine i telesne masti.
Na primer, rizik od dijabetesa tokom vašeg života povećava se sa 7,6% za osobe sa nižom težinom a do 70,3% za vrlo gojazne ljude. Pored toga, rizik od kardiovaskularnih oboljenja je 21% odnosno 67% veći za ljude sa prekomernom težinom i gojazne osobe, u poređenju sa ljudima normalne telesne težine.
To znači da gojenje u značajnoj meri doprinosi zdravstvenim rizicima. Šećer nije u potpunosti odgovoran za višak kilograma, obzirom nagomilavanje kilograma prvenstveno proizilazi iz uzimanja viška kalorija tokom dužeg perioda. Međutim, unos šećera može lako da postane deo životnog stila koji se sastoji od prekomernog dnevnog unosa kalorija.
Pokazali smo da šećer može biti faktor koji doprinosi kalorijskom višku, što vodi ka povećanju telesne težine, ali sam šećer se ne smatra sastojkom koji utiče na dobijanje kilograma.
Evo šta trenutno znamo o šećeru i njegovim efektima na organizam.
Visoki unos šećera povezan je sa srčanim bolestima, rakom i dijabetesom. Međutim, ove informacije treba tumačiti sa dozom opreza.
Ljudi koji konzumiraju velike količine šećera takođe imaju jako puno drugih nezdravih navika koje su povezane sa srčanim oboljenjima, poput alkohola, pušenja, prekomerne težine, niske fizičke aktivnosti i visokog krvnog pritiska. Što je još važnije, sumnja na dijabetes pojavljuje se tek kada nivo šećera bude iznad određenog praga, često u srazmerama koje ozbiljno utiču na stanje celog organizma.
Istraživači pokušavaju da donesu čvrste zaključke o uticaju šećera na bolesti, jer je vrlo komplikovano sprovesti istraživanje na ljudima i njihovom realnom unosu šećera. Za pravilno proučavanje i potvrđivanje svih efekata potreban je veliki broj ispitanika, nekoliko decenija visoko kontrolisanog eksperimentiranja i prilično invazivne procedure. Zbog ove činjenice, oslanjamo se na podatke posmatranja i nekoliko manjih, kraćih, kliničkih ispitivanja.
Veliki deo “nauke“ koju znamo o šećeru i srčanim bolestima potiče iz eksperimenata koji su rađeni na glodarima i primatima a ne na ljudima (tj. samo na miševima i majmunima). Međutim, ove studije nisu dovoljno informativne, jer miševi i majmuni podležu različitim bolestima i šećere procesuiraju drugačije nego ljudi.
Iako su nam ove studije pomogle da razvijemo neke od terapija za bolesti srca, one nam ne govore mnogo o ljudskoj predispoziciji za razvoj bolesti i ne možemo zaista reći mnogo o tome da li je šećer loš za vas na osnovu te vrste dokaza.
Većina nalaza koje imamo sugeriše da šećer, sam po sebi, ne ostavlja posledice na naše zdravlje ako ga konzumiramo u skromnim količinama u kontekstu inače zdravog načina života. Dalje, većina istraživanja pokazuje da je umereno unošenje šećera preporučljivo i može doneti manje zdravstvene koristi.
Nekoliko jednostavnih istina o šećeru:
Ukoliko Vam je potrebno nutritivno savetovanje, plan ishrane i računanje kalorija nudimo Vam rešenje. 
Okupili smo najbolje trenere, obezbedili najbolju opremu i prilagodili različite programe treninga!
Poseti nas na SPENS-u – zakaži probni trening, trajno promeni sebe i svoje telo!
